Пређи на садржај

Ворен Бафет

С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 16. октобар 2024. у 21:24; аутор: FelixBot (разговор | доприноси) (DEFAULTSORT → СОРТИРАЊЕ)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)
Ворен Бафет
Бафет 2011. године
Пуно имеВорен Едвард Бафет
Датум рођења(1930-08-30)30. август 1930. (94 год.)
Место рођењаОмаха, Небраска, Сједињене Америчке Државе САД
ЗанимањеБизнисмен, инвеститор, филантроп
Активни период1951–садашњост
ДеловањеГлавни извршни директор Беркшир Хатавеја
Нето вредност119,3 милијарди долара (децембар 2023)[1]
Веб-сајтwww.berkshirehathaway.com
www.letters.foundation
Потпис

Ворен Бафет (енгл. Warren Edward Buffett; Омаха, 30. август 1930)[2] амерички је бизнисмен, инвеститор, филантроп и председник и главни извршни директор Беркшир Хатавеја. Бафет се сматра једним од најуспешнијих инвеститора на свету[3][4] и има нето вредност од преко 119,3 милијарде америчких долара од децембра 2023. године,[5] чинећи га петом најбогатијом особом на свету.[6]

Бафет је рођен у Омахи у држави Небрасци. Интересовање за посао и инвестирање је развио у младости, да би на крају 1947. године ушао у школу Вартан на Универзитету у Пенсилванији пре него што се пребацио и дипломирао на Универзитету у Небрасци са 19. година. Наставио је да дипломира са Колумбус пословне школе, где је формирао његову инвестициону филозофију око концепта вредносног улагања коју је покренуо Бенџамин Грам. Похађао је Њујоршки институт за финансије како би се усредсредио на своје економско порекло и убрзо након тога започео је различита пословна партнерства, укључујући једно са Грамом. Отворио је Бафет Партнершип 1956. године и његова фирма је на крају стекла фирму за производњу текстила под именом Беркшир Хатавеј, узели су њено име и створили разноврсну холдинг компанију. 1978. године се Чарли Мангер придружио Бафету као потпредседник.[7][8]

Бафет је био председник и највећи деоничар Беркшир Хатавеја од 1970.[9] Глобални медији су га називали „Ораклом“ или „Мудрацем“ из Омахе.[10][11] Он је познат по својој привржености вредном улагању и личној штедљивости упркос огромном богатству.[12] Истраживање објављено на Универзитету у Оксфорду карактерише Бафетову методологију улагања припадником „оснивачког центризма“, дефинисаног поштовањем менаџера према менталитету оснивача, етичким настројењем према акционарском колективу и интензивним фокусом на стварању експоненцијалне вредности. У основи, концентрисане инвестиције Бафета штите менаџере од краткорочних притисака на тржишту.[13]

Познат је као један од најутицајнијих пословних људи Америке чије мишљење о финансијама се доста уважава. Бил Гејтс је изјавио да је на његову одлуку да се повуче са чела Мајкрософта највише утицао управо Ворен Бафет. Познат је и по скромном начину живота и по ставу да се наслеђивање треба ограничити јер гуши предузетнички дух. Бафет је запажени филантроп, који се обавезао да ће 99 посто[14] свог богатства дати за добротворне сврхе, првенствено путем Фондације Бил & Мелинда Гејтс. Он је основао Давање залога 2009. године са Билом Гејтсом, при чему се милијардери обавезују да ће поклонити бар половину свог богатства.[15][16]

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  • The Essays of Warren Buffett : Lessons for Corporate America, Warren Buffett and Lawrence A. Cunningham, The Cunningham Group; revised edition (April 11, 2001), ISBN 978-0-9664461-1-1
  • The Essays of Warren Buffett: Lessons for Corporate America, Second Edition, Warren E. Buffett and Lawrence A. Cunningham, The Cunningham Group; 2nd edition (April 14, 2008), ISBN 978-0-9664461-2-8

Неке најпродаваније или на неки други начин запажене књиге о Буфету:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Bloomberg Billionaire Index: Warren Buffett”. Bloomberg. Приступљено december 02, 2022.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  2. ^ „Warren Buffett Biography”. Biography.com (FYI/A&E Networks). Архивирано из оригинала 28. 1. 2016. г. Приступљено 28. 1. 2016. 
  3. ^ „Incademy.com : Ten great investors : Warren Buffett”. web.archive.org. 2015-11-20. Архивирано из оригинала 20. 11. 2015. г. Приступљено 2021-02-01. 
  4. ^ Farrington, Robert (2011-04-22). „The Top 10 Investors of All Time”. The College Investor (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-01. 
  5. ^ „Warren Buffett”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-01. 
  6. ^ „Warren Buffett”. web.archive.org. 2020-08-15. Архивирано из оригинала 15. 08. 2020. г. Приступљено 2021-02-01. 
  7. ^ „Charlie Munger”. Cnn.com. Архивирано из оригинала 2. 2. 2019. г. Приступљено 11. 3. 2019. 
  8. ^ Clifford, Catherine (26. 2. 2018). „Berkshire Hathaway's Warren Buffett remembers meeting Charlie Munger”. Cnbc.com. Архивирано из оригинала 26. 6. 2019. г. Приступљено 11. 3. 2019. 
  9. ^ „The Greatest Investors: Warren Buffett”. Investopedia.com. Архивирано из оригинала 26. 12. 2018. г. Приступљено 6. 3. 2009. 
  10. ^ Markels, Alex (29. 7. 2007). „How to Make Money the Buffett Way”. U.S. News & World Report. Архивирано из оригинала 22. 10. 2013. г. 
  11. ^ Sullivan, Aline (20. 12. 1997). „Buffett, the Sage of Omaha, Makes Value Strategy Seem Simple: Secrets of a High Plains Investor”. International Herald Tribune. Архивирано из оригинала 7. 3. 2016. г. Приступљено 20. 2. 2017. 
  12. ^ Gogoi, Pallavi (8. 5. 2007). „What Warren Buffett might buy”. NBC News. Архивирано из оригинала 20. 3. 2013. г. Приступљено 9. 5. 2007. 
  13. ^ Rojas, Claudio. „Eclipse of the Public Corporation Revisited: Concentrated Equity Ownership Theory”. The University of Oxford. Архивирано из оригинала 5. 8. 2019. г. Приступљено 27. 6. 2017.  ("From the perspective of founder centrism, 3G Capital's private equity control position in publicly traded companies is conceptually akin to Berkshire Hathaway's management-friendly disposition. Both acquire concentrated positions with a focus on long-term business fundamentals, a disinclination towards discriminatory costs, and an ethical disposition towards fellow shareholders".)
  14. ^ Buffett, Warren (16. 6. 2010). „My philanthropic pledge”. CNN. Архивирано из оригинала 20. 9. 2020. г. Приступљено 3. 8. 2020. 
  15. ^ „US billionaires pledge 50% of their wealth to charity”. BBC. 4. 8. 2010. Архивирано из оригинала 30. 8. 2010. г. Приступљено 6. 9. 2010. 
  16. ^ Moss, Rosabeth (14. 12. 2010). „Four Strategic Generosity Lessons”. Business Week. Архивирано из оригинала 25. 2. 2011. г. Приступљено 9. 3. 2011. 
  17. ^ Pysh, Preston (15. 9. 2011). Warren Buffett's Three Favorite Books: A guide to the Intelligent Investor, Security Analysis, and the Wealth of Nations. Pylon Publishing Company. ISBN 978-0-98296-762-1. 
  18. ^ а б в г Del Jones, "Book titles like to play the Warren Buffett name game," Архивирано октобар 18, 2011 на сајту Wayback Machine USA Today, October 22, 2008.
  19. ^ Buffett, Warren; Cunningham, Lawrence (2008). The Essays of Warren Buffett: Lessons for Corporate America, Second Edition. The Cunningham Group. ISBN 978-0-9664461-2-8. 
  20. ^ Hagstrom, Robert G.; Miller, Bill R.; Fisher, Ken (2005). The Warren Buffett Way. Hoboken, N.J.: John Wiley. ISBN 0-471-74367-4. 
  21. ^ Schroeder, Alice (2008). The Snowball: Warren Buffett and the Business of Life. Bantam Dell Pub Group 2008. ISBN 978-0-553-80509-3. 
  22. ^ Janet Maslin, "Books of The Times: The Richest Man and How He Grew (and Grew His Company, Too)," Архивирано фебруар 19, 2017 на сајту Wayback Machine The New York Times, September 28, 2008.
  23. ^ Buffett, Mary; Clark, David (8. 6. 1999). Buffettology: The Previously Unexplained Techniques That Have Made Warren Buffett The World's Most Famous Investor. Scribner. ISBN 978-0-684-84821-1. 
  24. ^ Lowe, Janet (31. 8. 2007). Warren Buffett Speaks: Wit and Wisdom from the World's Greatest Investor. Wiley. ISBN 978-0-470-15262-1. 
  25. ^ Train, John (1987). The midas touch: the strategies that have made Warren Buffett America's pre-eminent investor. New York: Harper & Row. ISBN 978-0-06-015643-5. 
  26. ^ Kilpatrick, Andrew. Of Permanent Value: The Story of Warren Buffett/2008 Cosmic Edition/2 volumes. Andy Kilpatrick Publishing Empire (AKPE). ISBN 978-1-57864-455-1. 
  27. ^ Reese, John P.; Jack Forehand (2009). The Guru Investor: How to Beat the Market Using History's Best Investment Strategies. Wiley. ISBN 978-0-470-37709-3. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Schwartz, Mattathias (јануар 2010). „The Church of Warren Buffett”. Harper's. 320 (1916): 27—35. Приступљено 14. 7. 2013. 
  • Rojas, Claudio R. (2014). „An Indeterminate Theory of Canadian Corporate Law”. University of British Columbia Law Review. 47 (1): 59—128 ("The author's perspective on Berkshire Hathaway's investment philosophy was informed by discussions with Warren Buffett in Omaha, Nebraska": pp. 59, 122—124). SSRN 2391775 Слободан приступ. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ворен_Бафет&oldid=28563290”