Корисник:Kizule/srpski

Mesa Selimovic – Dervis i smrt

Karakter romana intelektualisticki roman, ni polemika ni satira, vec pre svega tragicno vidjenje sudbine intelektualca bez samosvesti, koji veran vladajucoj ideologiji svoju egzistenciju ostvaruje ziveci u stanju blazene ravnodusnosti.

Formalna kompozicija romaneskno tkivo je pretezno refleksivnog i meditativnog tipa, zbog stalnog bavljenja samoanalizom glavnog lika ahmeda-nurudina (u cijem, prvom licu se i odvija roman), cime je atraktivnost akcija primetno potisnuta u drugi plan, pa opet delo se ne moze nazvati epskim, i nefabularnim. naime, fabularna osnova romana je izvedena iz naizgled beznacajnih sitnica iz svakodnevnog zivota, koje u jednom mometnu eksponencijalno dobijaju na znacaju.

Struktura dela epistolarno delo. iako je selimovic od ovako zamisljene fabule mogao da stvori akcioni roman socijalnog ili drustvenog zanra, recimo zahvatanjem istorijski znacajne dogadjaje, on se opredelio za roman moralistickog tipa, time potisnuvsi akcionu atraktivnost radnje zarad kontemplacije. pripovedanje je izvedeno u prvom licu, kazuje ga ahmed-nurudin i to od momenta saznanja da mu je brat uhapsen do samog sopstvenog tragicnog kraja. poslednje dve recenice zapisuje ahmedov prijatelj hasan: 'nisam znao da je bio toliko nesrecan. mir njegovoj dusi'.

Podsticaji iz pisceve biografije (dosta lose obradjeno, gotovo izostavljeno iz mojih interpretacija, tj. ovih koje imam preda sobom) mesa selimovic rodjen je u tuzli 1910. a umro je u beogradu 1982. gimazija u tuzli, filozofski faks u bg-u, pre rata profesor u tuzli, posle rata clan komisije za utvrdjivanje zlocina okupatora, profesor vise pedagoske skole u bg-u, a zatim filozofskog fakulteta u sarajevu, direktor bosna-filma, a zatim izdavackog preduzeca svetlost. clan bosanske i srpske akademije nauka i umetnosti. sto se tice samih podsticaja: u romanu je izostala slika sirih drustvenih odnosa, osobito izmedju muslimanskog i hriscanskog sveta. selimovic je taj tematski krug sveo na odnose unutar muslimanske politicke i sudske vlasti s jedne a duhovne vlasti druge strane. posotji samo jedno mesto u romanu koje predstavlja sinteticki sud o vlasti u bosni i njenim metodama, izrecen u pismu dubrovcanina, hasanova prijatelja. nurudin je ocenom toga pisma dubrovcaninove stavove ucinio i piscevim. preostala dva kruga u romanu su onaj koji pokazuje odnose izmedju azijskih turaka i bosanskih muslimana (generalizovano kroz lik hasana, trezvenog i slobodoumnog, veselog nurudinovog prijatelja, jedinog) i poslednji, najznacajniji, kojim delo prestaje da bude samo slika zivota i odnosa u tom drustveno-istorijskom trenutku vec prerasta u vreme i prostor konkretnog lokaliteta, a sve kroz prikaz sudbine glavnog lika, njegovim meditacijama i odnosima madju licima u delu. duboko, selimovic se bavi pitanjem ljudske egzistencije i predstavlja umetnicko vidjenje mehanizma sile i moci vlasti i njene masinerije, kojoj je covek slab da se suprotstavi, u potpunosti.

Hasan najpozitivniji lik romana, stoga je dobio poziciju da izrice sud o polozaju i sudbini muslimana u bosni. covek je promena i slobode, veoma dinamican, u sluzbi zivota, ispred vere. nije uspeo da dobije bitku uprkos svojoj privrzenosti ljudima, kao i toleranciji i preduzimljivosti, mada je ostao ziv, sto samo po sebi ima svoju tezinu. generalno, predstavlja tip novog coveka bosanskog gradjanskog drustva sa novim modernim shvatanjima, izrazene hrabrosti i reci britke kao sablja.

Ahmed-Nurudin na pocetku romana on je staresina manastira mevlijevskog reda i upravnik elitne verske skole (tekije), ucen covek, strog prema sebi i iskreno predan principima svoje vere. svojevoljno odrekao se slobode i predao sluzbi, bogu i nacelu. ipak, bez samosvesti pristaje na ono sto zivot pruza, zlo ili dobro. na piscevo pitanje: hoce li covek moci da podnese zivot bez slobode, posvecen samo veri i poretku?, odgovor se dobija kad harun, amhedov brat, bude uhapsen. njegov (inace, neduzan) brat biva ubijen bez saslusanja, a kad se svemu doda i cinjenica o odnosu dervisa i jednog begunca (od vlasti) koga je on gotovo indolencijom skrio u svojoj tekiji (kasnije ce se begunac pojaviti u nurudinovim snovima kao ishak), u ahmedu se stvara zelja za pobunom, usled teskih previranja, kojima se i sam dervis opirao ceo svoj vek. nakon snaznog govora u dzamiji, on povodi povorku i ucinivsi blagi puc, dolazi na mesto kadije. tu saznaje da ubice njegovog brata (ciju je osvetu i zeleo) nisu konkretne licnosti nego sama prljavstina celog sistema, kome je sad i on pripadao. bivajuci na tom mestu, primoran od vezira ahmed-nurudin biva nateran da uhapsi hasana, svog jedinog prijatelja. radeci kao kadija, ahmed medjutim stice prijatelja u mula-jusufu, mladom kaligrafu iz milicije, koji mu pomaze da u tajnosti oslobode hasana, ali se ahmed ipak ne uspeva izvuci i biva mu odredjena smrt zbog tog cina. na kraju uspeva da obezbedi mula-jusufu mesto u tekiji, a surovi zivot nagradjuje ga na samom kraju neocekivanom srecom: u vreme svoje mladosti ahmed je bio razocaran ljubavnim bolom pre samog odlaska u tekiju, i to cinjenicom da je njegova voljena zena bila primorana da podje za drugoga; sad, pred njegovu smrt, u tekiju dolazi sin njegove jedine ljubavi, za koga hasan otkriva podsvesno da je i njegov, nalazeci u njemu nastavak svog vec svrsenog zivota.snazna licnost, odredjena svojom staticnoscu, u vecitoj sluzbi vere je, pripadnik reda koji je izgradjen na osnovama islamskih ideala, bitku je izgubio usled krhkog polazista, uprkos cvrstom principu.

Ivo Andric – Prokleta Avlija

- Prokleta avlija je po nekima prica, po nekima pripovest, po nekima novela, po nekima roman. - Delo ima prestenastu kompoziciju, koju odlikuje prica u prici. Jedan od model:

     - Uvodna deskripcija
     - secanje anonimnog mladica(naratora) na fra petra I njegova prica:
           - o prokletoj avliji
           - o karadjozu
           - o ljudskim sudbinama I naratorima
           - o fra petrovom putu u akru i poznanstvu sa mladim libancem
     - zavrsna deskripcija 

- Na pocetku i na kraju Andricevog dela javlja se deskripcija. Ona otvara i zatvara delo, uokviruje sadrzaj dela. Ta deskripcija ima pored umetnicke i simbolicku funkciju. Rec je o zimskom pejzazu, nakon sahrane fra petra. Napolju je pustos od beline, jer sneg sve zatrpava. Sneg “svemu oduzima stvarni oblik” a samim i tim budi misao o prolaznosti i nestajanju svega sto je ljudsko. Delo se zavrsava slikom istog tog pejzaza. Nema vise ni staze ni groba. Belina je ponistila secanje na fra petra. Niceg nema sem “proste cinjenice da se umire i odlazi pod zemlju”. Ali covek kao da se ne miri sa tom zastrasujucom sponzajom: “Dalje! Pisi: jedan testera od celika, mala, njemacka. Jedna!” U ovome “dalje”sadrzane je nepristajanje na smrt, kao i nesvesna covekova pobuna protiv nestajanja. - Prokleta avlija je locirana kraj Stambola. Njen polozaj je cudan, kao da je smestena na djavolskom ostrvu. Oivicena visokim zidinama, postaje samo prostos cija se slika suzava i svodi na parce neba. Covek je tamo osudjen na izolovanost, fizicko i psihicko mucenje. Jedini trag vegeacije su dva tri osusena drveta. Drveca simbolisu zivot zatvorenika izvan slobode, njihovu namucenost u svetu tiranije. Avlija ima svoj zivot: nocni u celijama i dnevni u dvoristu. Dvoriste je preko dana kao vasar, na kome se mogu videti ljudi svih rasa, karaktera i vera. Andric uvodi vise vrsta slikanja: vizualne, akusticke i slike mirisa kako bi sto plasticnije docarao avliju. “Zatovrenici pevaju bestidne pesme, dovikuju se, svadjaju, skripe zubima...”, “Mucan zadah..” Sveta avlije je sarenolik i ne krije ni ulepsava svoje mane i poroke. Sa razvedravanjem neba, ljudim tamo su nekako laksi i razdraganiji. - Karadjoz, upravnik proklete avlije, je stub ove institucije, kranje predan njoj i srastao sa njom. Pisac kaze” On je svojim izgeldom i svojim osobinama njeno olicenje.” U svoj posao je unosio stras, ali i mrznju i izuzetnu vestinu. Bio je nepredvidivih reakcija. Umeo je da razlikuje dobre od rdjavih, umeo je da uoci i skrivine osobine. Vlast je shvatao kao pozornicu. Bo je veliki majstor preorazavanja izgleda i raspolozenja. Igra ociju je bila njegova vestina. Osnovno pravilo karadjozovo kada su u pitanju zatvorenici glasi “Svi su krivi”. - Haim je mrsav, crne kose, izgelda napusetnog coveka, govorio je brzo i mnogo. Sistemizacija haimovovih naratorskih sposobnosti: 1. – prica o svima – nepromisljen

- prica svasta nekontrolisan
- prica svuda – defektan
     2. sve predvidja i zna:
           - pripoveda o onome sto se desilo
           - propoveda o prizorima bez svedoka
           - ulazi u pomisao i zelje ljudi
           - oponasa govor onoga o kome govori
           - moze da podrazava hod, drzanje i izraz lica
           - moze da docara izgled mrtvih predmeta
           - inficiran potrebom da stalno govori 

Fra petar je opisivac opipljivih stvari i realnijih slojeva Avlije, a Haim je za dubinske slojeve, za ono metafizicko sa one strane zavese. Ljudi poput Haim su opasnost za sebe i druge u totalitarnim vremenima kada se motri na svaki gest i izgovorenu rec. Ali ti ljudi su poklon zasvet jer bez njihovog pricanja, kaze andric ”Sta bi smo znali o tudjim dusama i mislima, o drugim ljudima pa i o sebi” - Avlija nije samo prostor, vec institucija kao segment vlasti. Avlija je u ovom primeru ilustrativan primer za etatizam i tiraniju svakog rezima. Najbolji prikaz o jednom drustvu je avlija “Ako hoces da saznas kakva je drzava i njena uprava, gledaj koliko u tom zemlji ima cestitih ljudi po zatvorima, a koliko zlikovaca na slobodi” - Poruke proklete avlije: - Prokleta avlija ima simbolicko znacenje ona upucuje na misao da je svuda prisutna i moguca u svakom vremenu i svakom mestu, celo drustvo pa i zivot je univerzalna prekoleta avlija. Kompozicija dela, niz koncentricnih krugova, upucuje na zatvorenost i utamnicenost. - Ma koliko trvdili da je svaki covek kreator svoje sudbine, postoji nesto sto je izvan njegovih namera i hteja - Gde vladaju zakoni proklete avlije, tu vlada mrak. Sto je sistem totalitarniji znacaj avlije je veci - Vlas pripada samo odlucnim operativnim ljudima koji su usredsredjeni na izvrasavanje zadatka. Rasplinuta sesta i osecajna prioda ne moze biti nosilac vlasti.

Dobrica Cosic - Корени

Наслов- двојство : симбол припадности,идентитета,али и талог прошлости који нас магнетски привлачи ка амбису. Све ово се одражава на фабулу романа. Што се тиче наратора,у питању је,ако се не варам,онај Никола,али све то ваља схватити условно јер сваки унутарњи конфликт протагониста праћен је променом смера и стила казивања. Модерна психолошка структура романа-инсистира се на рефлексији коју одређен доживљај оставља на индивидуу. Као последица тога,јављају се до тада неуобичајене реченичне форме. Фабула: Роман разматра проблем породичног огњишта Катића ,Аћима,Ђорђа и Вукашина.Психолошки фронт одвија се на неколико линија: Ђорђе-Аћим ,Ђорђе-Вукашин,Ђорђе-Ђорђе Ђорђе је љубоморан на Вукашина ,млађег (?) Аћимовог сина,чија судбина репрезентује судбину српског интелектуалца. Овај мој надркани имењак живи са оцем и супругом ( коју не воли) и још је стерилан.Све се то може трпети док нема Вукашина.Овај,међутим,долази у очев дом и објављује да се жени. Матори мало смара али на крају попушта, доводећи Ђорђа до очајања. И,како то већ иде, јед се разређује алкохолом,Ђорђе пије, виленише по Београду,покушавајући да занемари свој стерилитет. Његова жена Симка за то време рађа Адама уз свесрдну помоћ слуге Толе Дачића. Ђорђе се враћа и испитује Симку,сумњичав је по питању очинства и тек кад се Адам озбиљно разболи а Симка умре од тифуса схвата колико је пропустио у животу. Ово за приповедача требало би проверити; Никола је,колико знам,њихов слуга.

Rođen je 1921. u Velikoj Drenovi. Književnik, u jednom periodu i predsednik Jugoslavije. Intrigantna ličnost srpske književnosti i politike, čovek koji je prešao put od partizana do predsednika države. Akademik SANU (Odeljenje jezika i književnosti, dopisni član od 1970, a stalni član od 1976.) Plodno književno delo obuhvata sledeće knjige: Daleko je sunce, Koreni, Deobe I-III, Bajka, Nada i akcija, Piščevi zapisi 1951-1968, Vreme smrti I-IV, Stvarno i moguće, Piščevi zapisi 1969-1980, Vreme zla I-IV (Grešnik, Otpadnik, Vernik I-II), Srpsko pitanje I, Piščevi zapisi 1981-1991, Piščevi zapisi 1951-1968, Piščevi zapisi 1969-1980, Piščevi zapisi 1981-1991, Vreme smrti I-IV, Vreme vlasti. Opis: Obimnim romanesknim opusom Dobrica Cosic je napisao poetsku (romansiranu) istoriju srpskog naroda u novom dobu. Na pocetku te romansirane istorije stoji roman Koreni, objavljen 1954. godine. Ovo delo objavljno je u jeku knjizevnih rasprava

Dostojevski – Zlocin i kazna

Osobenosti dostojevskog: pripada epohi klasicnog realizma.nastavlja sa temom malog coveka kojeg je u rusku knjizevnost uvodi Gogolj.Prosiruje temu malog coveka I jos vise je obogacuje.Za njega ljudi sa dna zivota nose svu slozenost ljudskosti...psihoanaliza-smatra da je sustina I najveca vrednost kod coveka zapravo njegova unutrasnjost a ne spoljasnjost te se najvise bazira na opisu unutrasnjosti I psihe svojih likova.

o cemu govori u literaturi problem malog coveka,ponizeni i uvredjeni,patnja dece,slucajna pordica,zlocn i kazna,lepota I strast odnos rusije I evrope,ateizma I vere,otkrivanje covekovog psihickog sveta.

Fabula(radnja) romana mogla bi se podeliti u dva dela na period pre I posle zlocina.u prvom delu vidimo kako glavni lik raskoljnikov planira ubistvo I sve radnje koje su pracene dogadjaima koje predhode zlocinu a u drugom opis psihickog stanja licnosti raskoljnikova tokom trazenja krivca od strane policije,dolazak njegove majke I sestre u Petrograd,njegovo blisko poznanstvo sa sonjom,kao I konacna predaja I odlazak u zatvor.

utisak koji ostavlja raskolnjikov njegovim opisom dostojevski je prikazao svetu jedno neobicnu I neuobicajenu licnost koju nam najslikovitije predstavlja sva njegova psihicka stanja,odluke I razmisljanja.osoba koja je iako zlocinac ostavlja utisak da ga ne mozemo u potpunosti osuditi.

Раскољниковљев портрет не може се подвести под стереотипна,монохроматска бојадисања-у питању је психолошка дескрипција. Достојевски је створио непредвидивог хероја модерног доба. На почетку, представник тадашње доконе омладине,обузет контемплацијама о правди и неправди. Достојевски ни у ком случају не инсистира на неуобичајености, униформна радња романа сугерише индоленцију.Међутим, управо у превратима, у судбинским погледима одражава се Раскољниковљева психолошка динамика, та запањујућа количина енергије и особен поглед на свет. По аргументацији и искрености која га је одвајкада красила ,он не може бити крив.Несрећа која се збила само је нуспојава убрзаног свемира, ембрион вероватноће.Достојевски врло мудро раздваја Раскољникова –кривца од Раскољникова- праведника,спајајући мотиве почињеног физичког убиства и непочињеног психолошког у складну целину,која ће још једном подвући да,ма колико се трудили да то пренебрегнемо, трговина добрима мора постојати и у људском свету.

Danilo Kis - Enciklopedija mrtvih

U Pariz odlazi 1959 da bi ugasio zedj za umetnoscu. On je bio majstor velike jednostavnosti i jasnoce. Tj sve sto je pisao je bilo jasno i nije bilo suvishnih reci u njegovim tekstovima. On je bio dete oca Jevrejina koji je zavrsio u Ausvicu i majke koja je dosta rano umrla. Tako da je njegov zivot bio dosta tragican sto je on prenosio u svoje pisanje. Stalno je tragao za sopstvenim identitetom i razvijao je porodicni ciklus, tj rado je pisao o ocu i u mnogim pricama je imao lik oca. Karakteristike pisanja:

- Romane sastavlja od prica - Prisustvo dokumentarnosti, tj unosi dokumenta u svoju prozu - Izmisljanje i lazno preuzimanje tema i prica. On je vecinu svojih pripovetki zasnivao ne istini ali ju je nagradjivao i ta linije izmedju realnosti i fantazije je retko vidljiva. - Enciklopedizam u pisanju - Ironican je prema stvarnosti koju slika

Enciklopedija mrtvih U njoj je devet poglavlja jedne velike povesti o smrti. Podnaslov je Citav zivot. Simbolika ovoga je valjda da je svaka stvar bitna u zivotu, da je sve jednako i da ne postoje razlike (demokratija). Ovo je moje misljenje nisam naso u interpretaciji. Ona pocinje pricom kada je nastala enciklopedija, a to je godina 1789, a to je godina francuske revolucije koja je proklamovalasveto nacelo o ljudskoj jednakosti svih ljudi. Prica se zavrsava Kisovom vlastitom bolescu. Objasnjenje: na kraju prica glavna riba otkriva da joj je otac slikao cvetove koji su imali oblik kao i rak (ona bolest a ne zivotinja) koji mu je bio u plucima, pa od tog istog raka je i Kish umro. Poenta: neponovljivost svakog ljudskog bica i jedinstvo dogadjaja. Enciklopedija je autorova pobuna protiv bozijeg zapostavljanja malog coveka osudjenog na vecnu anonimnost i apsolutno nestajanje u vremenu.

Pitanja za test

Andric Vezano za kompoziciju, svet proklete avlije, deskripcija, zanr, Karodjoz, Haim

Selimovic Ahmed Nurudin, struktura dela, Hasan, karakter romana, potsticaji iz pisceve biografije

Cosic podsticaji, likovi u romahu: djordjekatic, vukasin katic, simka, acim katic,istorijska konotacija, o cemu se govori u romanu

Kis glavne karakteristike, narator u enciklopediji mrtvih, kako pocinje i zavrsava, karakteristike u postupcima

Dostojevski raskoljnikov, karakteristike fabule,