8. фебруар
8. фебруар је тридесет девети дан у години у Грегоријанском календару. 326 дана (327 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]| фебруар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
- 421 — Констанције III постаје савладар свог шурака западноримског цара Хонорија.
- 1347 — Окончан је грађански рат у Византији договором о подели власти између Јована V Палеолога и Јована VI Кантакузина.
- 1560 — Турске галије натерале у бекство шпанску флоту, под командом војводе Медине, у бици код града Триполија, који су Турци 1551. преузели од Шпаније.
- 1587 — После 19 година заточеништва погубљена шкотска краљица Мери Стјуарт, због учешћа у завери за збацивање са престола енглеске краљице Елизабете I.
- 1849 — Италијански револуционар Ђузепе Мацини прогласио Рим републиком.
- 1861 — Јужне државе САД одвојиле се од Уније и основале Конфедеративне Америчке Државе с Џеферсоном Дејвисом као председником, што је довело до Америчког грађанског рата.
- 1863 — Пруска и Русија склопиле савез да би угушиле револуцију у Пољској.
- 1904 — Изненадним нападима торпедима на руске бродове у Порт Артуру које су извршили Јапанци почео је Руско-јапански рат.
- 1924 — Приликом погубљења Гија Џона у америчкој држави Невада први пут употребљена гасна комора за извршење смртне казне.
- 1937 — У Шпанском грађанском рату трупе генерала Франциска Франка заузеле Малагу уз помоћ 15.000 италијанских војника.
- 1940 — Нацисти у Другом светском рату стрељали сваког десетог становника из два пољска села у близини Варшаве због убиства два немачка војника.
- 1942 — Јапан је у Другом светском рату напао Сингапур.
- 1942 — У манастиру Острог одржана скупштина са које је упућен позив свим Црногорцима и Бокељима, без обзира на политичке и партијске поделе, на устанак против окупатора у Другом светском рату.
- 1943 — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила град Курск који су Немци окупирали 1941.
- 1963 — У Ираку извршен државни удар, у ком је збачен и стрељан председник Ирака, генерал Абдул Карим Касем, а нови шеф државе постао пуковник Абдул Салем Мухамад Ареф.
- 1975 — Совјетски и амерички космонаути почели заједничке припреме за летове „Сојуз-Аполо“.
- 1984 — На стадиону „Кошево“ у Сарајеву, у присуству 50.000 гледалаца, отворене су Зимске олимпијске игре 1984. На првим олимпијским играма одржаним у Југославији учествовали спортисти из 49 држава, до тада највећи број у историји ЗОИ.
- 1989 — У близини атлантских острва Азори пао амерички путнички авион са италијанским туристима. Погинуло свих 144 путника и чланова посаде.
- 1993 — У несрећи изазваној сударом војног авиона "Сухој" и путничког "Тупољев" близу Техерана погинули сви путници и чланови посаде, њих 132, пилот и копилот војног авиона.
- 1994 — Две групе илегалних имиграната, „људи из чамаца“, стигавши до обала САД, добиле различит третман америчких власти. Кубанци прихваћени, а Хаићани присиљени да се врате.
- 2002 — У месту Солт Лејк Сити, у САД, отворене 19. Зимске олимпијске игре.
- 2003 — Индија протерала пакистанског комесара Џалила Абаса Џиланија и још четири запослена у пакистанској мисији, оптуживши Џиланија за финансирање сепаратистичког покрета у индијском Кашмиру.
- 2006 —
- Председник Хрватског сабора Владимир Шекс је данас, у име Сабора, изразио осуду и жаљење због чињенице да је „Национал“ објавио карикатуре посланика Мухамеда.
- У Сарајеву око хиљаду грађана протестовало против карикатура посланика Мухамеда објављених у европским листовима.
- Египатско врховно веће за антиквитете потврдило је откриће нове гробнице у Долини краљева. То је прво откриће гробнице на овој локацији још од 1922. године
- 2010 — У серији лавина на планини Хиндукуш у Авганистану погинуло је 172 особа, а затрпано око 2000.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1405 — Константин XI Палеолог Драгаш, византијски цар. (прем. 1453)[1]
- 1727 — Жан Андре Делик, швајцарски геолог и метеоролог. (прем. 1817)[2]
- 1792 — Каролина Августа Баварска, супруга Франца II, цара Светог римског царства. (прем. 1873)[3]
- 1819 — Џон Раскин, енглески сликар и критичар уметности. (прем. 1900)[4]
- 1820 — Вилијам Т. Шерман, амерички војник, пословни човек, просветни радник и писац. (прем. 1891)[5]
- 1828 — Жил Верн, француски писац, песник и драматург, најпознатији по научно-фантастичним романима. (прем. 1905)[6]
- 1830 — Абдул Азиз, османски султан. (прем. 1876)
- 1834 — Дмитриј Мендељејев, руски хемичар, аутор Периодног система хемијских елемената. (прем. 1907)[7]
- 1878 — Мартин Бубер, јеврејски филозоф. (прем. 1965)[8]
- 1880 — Франц Марк, немачки сликар. (прем. 1916)[9]
- 1883 — Јозеф Шумпетер, аустријски економиста. (прем. 1950)[10]
- 1888 — Идит Еванс, енглеска глумица. (прем. 1976)[11]
- 1911 — Елизабет Бишоп, америчка песникиња и списатељица. (прем. 1979)[12]
- 1921 — Лана Тарнер, америчка глумица. (прем. 1995)[13]
- 1923 — Небојша Поповић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 2001)[14]
- 1925 — Џек Лемон, амерички глумац. (прем. 2001)[15]
- 1926 — Радмила Савићевић, српска глумица. (прем. 2001)[16]
- 1930 — Петар Банићевић, српски глумац. (прем. 2006)[17]
- 1931 — Џејмс Дин, амерички глумац. (прем. 1955)[18]
- 1932 — Џон Вилијамс, амерички композитор, диригент и пијаниста.[19]
- 1933 — Бранислав Црнчевић, српски књижевник, афористичар, новинар, сценариста и политичар. (прем. 2011)[20]
- 1938 — Лидија Пилипенко, српска балерина. (прем. 2020)[21]
- 1941 — Ник Нолти, амерички глумац, продуцент и модел.[22]
- 1953 — Мери Стинберџен, америчка глумица.[23]
- 1955 — Итан Филипс, амерички глумац.[24]
- 1959 — Маурисио Макри, аргентински политичар, бизнисмен и грађевински инжењер, председник Аргентине (2015—2019).[25]
- 1960 — Бенигно Акино III, филипински политичар, 15. председник Филипина (2010—2016). (прем. 2021)[26]
- 1963 — Душко Радиновић, црногорски фудбалер.[27]
- 1966 — Христо Стоичков, бугарски фудбалер и фудбалски тренер.[28]
- 1968 — Гари Колман, амерички глумац и комичар. (прем. 2010)[29]
- 1970 — Алонзо Морнинг, амерички кошаркаш.[30]
- 1977 — Роман Костомаров, руски уметнички клизач.[31]
- 1980 — Немања Цветковић, српски фудбалер.[32]
- 1983 — Кори Џејн, новозеландски рагбиста.[33]
- 1984 — Панајотис Василопулос, грчки кошаркаш.[34]
- 1985 — Брајан Рендл, амерички кошаркаш.[35]
- 1987 — Хави Гарсија, шпански фудбалер.[36]
- 1987 — Каролина Костнер, италијанска клизачица.[37]
- 1989 — Зек Гилфорд, новозеландски рагбиста.[38]
- 1990 — Клеј Томпсон, амерички кошаркаш.[39]
- 1995 — Мијат Гаћиновић, српски фудбалер.[40]
- 1995 — Габријел Дек, аргентински кошаркаш.[41]
Смрти
[уреди | уреди извор]- 538 — Севир Антиохијски, патријарх антиохијски.[42]
- 1204 — Алексије IV Анђео, византијски цар. (рођ. 1182)[43]
- 1250 — Роберт I од Артоа, гроф Артоа. (рођ. 1216)[44]
- 1265 — Хулагу-кан, монголски владар. (рођ. 1217)[45]
- 1296 — Пшемисл II, краљ Пољске. (рођ. 1257)[46]
- 1314 — Јелена Анжујска, српска краљица, жена краља Уроша I, ктитор манастира Градац. (рођ. 1236)
- 1587 — Мери Стјуарт, шкотска краљица. (рођ. 1542)[47]
- 1640 — Мурат IV, османски султан. (рођ. 1612)[48]
- 1676 — Алексеј Михајлович Романов, руски цар. Отац Петра Великог. (рођ. 1629)[49]
- 1696 — Иван V Алексејевич, руски цар. (рођ. 1666)[50]
- 1709 — Ђузепе Торели, италијански виолиниста. (рођ. 1658)[51]
- 1725 — Петар I Алексејевич Романов, руски цар, познат као Петар Велики. (рођ. 1672)[52]
- 1849 — Франце Прешерен, словеначки песник (рођ. 1800)[53]
- 1921 — Петар Кропоткин, руски револуционар и географ. (рођ. 1842)[54]
- 1936 — Чарлс Кертис, амерички политичар. (рођ. 1860)[55]
- 1943 — Персида Миленковић, велика српска ктиторка и задужбинарка. (рођ. 1857)[56]
- 1957 — Џон фон Нојман, мађарски математичар. (рођ. 1903)[57]
- 1957 — Валтер Боте, немачки физичар. (рођ. 1891)[58]
- 1959 — Вилијам Џозеф Донован, генерал-мајор војске САД. (рођ. 1883)[59]
- 1975 — Роберт Робинсон, енглески хемичар, добитник Нобелове награде за хемију. (рођ. 1886)[60]
- 1998 — Халдоур Лакснес, исландски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност. (рођ. 1902)[61]
- 1999 — Ајрис Мердок, ирска књижевница и филозофкиња. (рођ. 1919)[62]
- 2007 — Ана Никол Смит, америчка манекенка и глумица (рођ. 1967)[63]
- 2008 — Десимир Тошић, српски публициста, књижевник и политичар. (рођ. 1920)[64]
- 2013 — Јосиф Татић, српски глумац. (рођ. 1946)[65]
- 2016 — Александар Виторовић, српски књижевник и новинар. (рођ. 1926)[66]
Празници и дани сећања
[уреди | уреди извор]- Српска православна црква слави:
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Encyclopedia of World Biography. Gale Research. 1998. ISBN 978-0-7876-2544-3.
- ^ „Jean André Deluc | Swiss-British geologist and meteorologist | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Caroline Augusta of Bavaria (1792–1873) | Encyclopedia.com”. www.encyclopedia.com. Приступљено 2022-01-22.
- ^ Rachel Dickinson (2009). John Ruskin's Correspondence with Joan Severn: Sense and Nonsense Letters. MHRA. стр. 283—. ISBN 978-1-905981-90-8.
- ^ „William Tecumseh Sherman | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-22.
- ^ Robert P. Broadwater (25. 4. 2013). William T. Sherman: A Biography. ABC-CLIO. стр. 1—. ISBN 978-1-4408-0061-0.
- ^ „Менделеев Дмитрий Иванович, история жизни, значимые события и заслуги”. histrf.ru. Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Martin Buber | German religious philosopher | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Franz Marc - The Complete Works - franzmark.org”. www.franzmark.org. Приступљено 2022-01-22.[мртва веза]
- ^ „Joseph Schumpeter | American economist | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Edith Evans”. IMDb. Приступљено 2022-01-22.
- ^ „ЕЛИЗАБЕТ БИШОП (1911-1979)”. Ћуп "ЗАВЕТИНА" (на језику: српски). 2011-12-08. Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Lana Turner”. IMDb. Приступљено 2022-01-22.
- ^ Zvezda, Moja Crvena (2015-02-08). „На данашњи дан: Рођен Небојша Поповић”. Moja Crvena Zvezda (на језику: српски). Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Jack Lemmon”. IMDb. Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Radmila Savicevic”. IMDb. Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Petar Banicevic”. IMDb. Приступљено 2022-01-22.
- ^ „James Dean”. IMDb. Приступљено 2022-01-22.
- ^ „John Williams (4)”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-22.
- ^ „ЦРНЧЕВИЋ Бранислав-Брана”. snp.org.rs. Приступљено 20. 1. 2022.
- ^ Ćirić, Dejan. „Lidija Pilipenko: Doživotna krivica čuvene primabalerine”. 24sedam (на језику: српски). Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Nick Nolte”. IMDb. Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Mary Steenburgen”. IMDb. Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Ethan Phillips”. IMDb. Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Mauricio Macri | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Benigno Aquino III | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Dusko Radinovic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Hristo Stoichkov - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Gary Coleman”. IMDb. Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Alonzo Mourning”. The Naismith Memorial Basketball Hall of Fame Athletics. Приступљено 8. 2. 2020.
- ^ „Roman Kostomarov”. IMDb. Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Nemanja Cvetkovic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Cory Steven Jane”. ESPN scrum. Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Panagiotis Vassilopoulos profile | Game center | FIBA.com”. web.archive.org. 2016-01-01. Архивирано из оригинала 01. 01. 2016. г. Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Brian Randle International Stats”. Basketball-Reference.com.
- ^ „Javi García, Francisco Javier García Fernández - Footballer”. www.bdfutbol.com. Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Biography”. www.isuresults.com. Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Zachary Robert Guildford”. ESPN scrum. Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Klay Thompson Stats”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 01. 02. 2017. г. Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Mijat Gacinovic - Player profile 21/22”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-22.
- ^ „DECK, GABRIEL - Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL”. www.euroleague.net. Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Severus of Antioch | Greek theologian | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Alexius IV Angelus | Byzantine emperor | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Robert I Count of Artois”. homepages.rpi.edu. Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Hülegü | Mongol ruler of Iran | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Przemysł II - Encyklopedia PWN - źródło wiarygodnej i rzetelnej wiedzy”. encyklopedia.pwn.pl (на језику: пољски). Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Mary | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-22.
- ^ „MURAD IV: BIOGRAFIJA, VLADAVINA, PORIJEKLO, SMRT - NAUKA”. warbletoncouncil (на језику: бошњачки). Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Алексеј Михајлович Романов. Краљева владавина — Алтернативни приказ | Тајне историје 2022”. Great plains paranormal (на језику: српски). Архивирано из оригинала 30. 10. 2023. г. Приступљено 2022-01-22.
- ^ „ИВАН V АЛЕКСЕЕВИЧ • Большая российская энциклопедия - электронная версия”. bigenc.ru. Архивирано из оригинала 25. 04. 2022. г. Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Djuzepe Toreli”. www.znanje.org. Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Peter I | Biography, Accomplishments, Reforms, Facts, Significance, & Death | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-22.
- ^ „France Prešern Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2018-09-27. Приступљено 2022-01-22.
- ^ „LibriVox”. librivox.org. Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Charles Curtis | vice president of United States | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-22.
- ^ „БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН БЕОГРАД | ОСТАВИЛИ СУ ТРАГ”. web.archive.org. 2010-10-27. Архивирано из оригинала 27. 10. 2010. г. Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Џон фон Нојман”. alas.matf.bg.ac.rs. Архивирано из оригинала 22. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Walther Bothe | German physicist | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-22.
- ^ „William J. Donovan | United States diplomat and general | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Sir Robert Robinson | British chemist | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Halldor Laxness | Biography, Books, Nobel Prize, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Iris Murdoch | Biography, Books, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Anna Nicole Smith”. IMDb. Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Službeni Glasnik | Klub čitalaca | Аутор | Десимир Тошић”. Službeni Glasnik | Klub čitalaca. Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Josif Tatic”. IMDb. Приступљено 2022-01-22.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Preminuo Aleksandar Vitorović”. www.rts.rs. Приступљено 2022-01-22.
