21. јануар
21. јануар је двадесет први дан у години у Грегоријанском календару. 344 дана (345 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 763 — Абасидски халифат је угушио Алидску побуну када је један од вођа побуне смртно рањен у бици код Басре.
- 1276 — Папа Иноћентије V је наследио Гргура X као 185. римски папа.
- 1525 — Започео је анабаптистички покрет када су његови оснивачи Конрад Гребел, Феликс Манц и Јерг Блаурок поново крстили један другог и своје следбенике у Цириху јер су сматрали да је хришћанска пракса крштења деце неважећа јер деца не могу да бирају своју веру.
- 1720 — Шведска и Пруска су потписале Стокхолмски мир.
- 1793 — Гиљотинирањем је погубљен Луј XVI, након што га је два дана раније Национални конвент прогласио кривим за издају.
- 1840 — Жил Димон д'Ирвил је открио Аделину земљу.
- 1911 — У Монте Карлу одржан први ауто-рели.
- 1919 — У Даблину конгрес партије Шин Фејн усвојио резолуцију о независности Ирске. Велика Британија није признала тај акт и дала Ирској статус доминиона 1921. Самосталност Ирске признала 1949, али без Северне Ирске.
- 1925 — Албанија је прогласила себе републиком.
- 1936 — Едвард VIII постао краљ Уједињеног Краљевства после смрти оца Џорџа V, а абдицирао је у децембру исте године да би могао да се ожени Американком Волис Симпсон.
- 1942 —
- Немачке снаге под командом Ервина Ромела почеле контраофанзиву против савезничке војске под британском командом у северној Африци у Другом светском рату.
- Мађарски војници у Другом светском рату у Новом Саду спровели рацију и у наредна два дана убили и бацили у Дунав 1.300 новосадских Јевреја, Срба и Рома.
- 1954 — САД поринуле прву подморницу на атомски погон „УСС Наутилус“.
- 1968 — Почела је битка за Ке Сан у Вијетнамском рату.
- 1968 — Амерички бомбардер Боинг B-52 који је носио 4 хидрогенске бомбе се срушио на Гренланду.
- 1976 —
- Два англо-француска „конкорда“ истовремено полетела из Париза и Лондона на првим редовним путничким линијама тог суперсоничног авиона.
- У СССР први пут дозвољена продаја западних листова, међу којима „Њујорк тајмс“ и „Фајненшенел тајмс“.
- 1986 — У експлозији аутомобила-бомбе у источном Бејруту у близини седишта хришћанске партије Фаланга председника Либана Амина Џемаила, погинуле 22 особе, 102 повређене.
- 1993 — Хрватске снаге напале територију Републике Српске Крајине у зонама под заштитом Уједињених нација у намери да заузму Масленички мост, аеродром „Земуник“ код Задра и брану Перућа.
- 1997 — Канцелар Немачке Хелмут Кол и премијер Чешке Вацлав Клаус потписали декларацију о помирењу у којој је Немачка изразила жаљење због нацистичке окупације Чехословачке, од 1938. до 1945, а Чешка због протеривања Немаца из Судетске области после Другог светског рата.
- 1998 —
- На позив кубанског председника Фидела Кастра папа Јован Павле II почео петодневну историјску посету тој комунистичкој земљи.
- У Босни и Херцеговини представљена конвертибилна марка, нова заједничка монета за оба ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску.
- 2000 — Први официри Косовског заштитног корпуса положили заклетву у Приштини. КЗК формиран трансформацијом ОВК који је од 1996. вршио оружане нападе на полицијске станице Министарства унутрашњих послова Србије на Косову и Метохији, а током 1998. и 1999. ушао у отворен сукоб са српским снагама безбедности. Срби са Косова и Метохије одбили да уђу у КЗК.
- 2007 — Одржани су ванредни избори за Скупштину Србије.
- 2021 — Тероризам: У бомбашком нападу на једну пијацу у Багдаду погинуле су најмање 32 особе.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1790 — Димитрије Фрушић, српски лекар и новинар. (прем. 1838)[1]
- 1845 — Хариет Бакер, норвешка сликарка. (прем. 1932)[2]
- 1861 — Ђорђе Јовановић, српски вајар. (прем. 1953)[3]
- 1868 — Феликс Хофман, немачки хемичар. (прем. 1946)[4]
- 1881 — Иван Рибар, хрватски и југословенски политичар, учесник Народноослободилачке борбе и јунак социјалистичког рада. (прем. 1968)[5]
- 1895 — Кристобал Баленсијага, шпански модни креатор. (прем. 1972)[6]
- 1905 — Кристијан Диор, француски модни креатор. (прем. 1957)[7]
- 1909 — Тодор Скаловски, македонски композитор и диригент. (прем. 2004)[8]
- 1909 — Теофило Спасојевић, српски фудбалер. (прем. 1970)[9]
- 1916 — Пјетро Рава, италијански фудбалер. (прем. 2006)[10]
- 1922 — Тели Савалас, амерички глумац. (прем. 1994)[11]
- 1922 — Пол Скофилд, енглески глумац. (прем. 2008)[12]
- 1923 — Лола Флорес, шпанска певачица, играчица и глумица. (прем. 1995)[13]
- 1924 — Бени Хил, енглески комичар, глумац и певач. (прем. 1992)[14]
- 1941 — Пласидо Доминго, шпански оперски певач.[15]
- 1942 — Илија Лукић, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2018)[16]
- 1953 — Пол Ален, амерички предузетник, суоснивач Мајкрософта. (прем. 2018)[17]
- 1956 — Џина Дејвис, америчка глумица.[18]
- 1958 — Мајкл Винкот, канадски глумац.
- 1960 — Бајро Жупић, српски фудбалер.[19]
- 1961 — Халид Муслимовић, босанскохерцеговачки певач.[20]
- 1961 — Иво Пуканић, хрватски новинар. (прем. 2008)
- 1963 — Хаким Олајџувон, нигеријско-амерички кошаркаш.[21]
- 1963 — Детлеф Шремпф, немачки кошаркаш и кошаркашки тренер.[22]
- 1964 — Жерал Паси, француски фудбалер.[23]
- 1964 — Александар Шоштар, српски ватерполо голман.[24]
- 1967 — Алфред Јерманиш, словеначки фудбалер.[25]
- 1969 — Карина Ломбард, француско-америчка глумица и модел.[26]
- 1970 — Ален Бокшић, хрватски фудбалер.[27]
- 1972 — Кет Пауер, америчка музичарка, глумица и модел.[28]
- 1975 — Оливер Дулић, српски политичар, хирург и ватерполиста.[29]
- 1976 — Ема Бантон, енглеска музичарка, глумица и радио и ТВ водитељка, најпознатија као чланица групе Spice Girls.[30]
- 1976 — Наташа Марковић, српска глумица[31]
- 1978 — Едита Маловчић, аустријска певачица и глумица бошњачког порекла.[32]
- 1981 — Иван Ергић, српски фудбалер.[33]
- 1982 — Никола Маи, француски тенисер.[34]
- 1983 — Саша Стојановић, српски фудбалер.[35]
- 1984 — Дејан Миловановић, српски фудбалер.[36]
- 1986 — Мајк Тејлор, амерички кошаркаш.[37]
- 1988 — Немања Томић, српски фудбалер.[38]
- 1989 — Догуш Балбај, турски кошаркаш.[39]
- 1989 — Хенрих Мхитарјан, јерменски фудбалер.[40]
- 1992 — Марија Вуковић, црногорска атлетичарка.[41]
- 1994 — Лора Робсон, енглеска тенисерка.[42]
- 2001 — Џексон Брандиџ, амерички глумац.[43]
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1793 — Луј XVI, француски краљ. (рођ. 1754)[44]
- 1851 — Алберт Лорцинг, немачки композитор, певач и диригент. (рођ. 1801)[45]
- 1894 — Војислав Илић, српски песник, утемељивач реализма у српској поезији (рођ. 1862)[46]
- 1924 — Владимир Лењин, вођа Октобарске револуције 1917, творац совјетске Русије. (рођ. 1870)[47]
- 1926 — Камило Голђи италијански научник и лекар, добитник Нобелове награде за физиологију и медицину. (рођ. 1843)[48]
- 1938 — Жорж Мелијес, који се сматра првим филмским режисером и првим синеастом. (рођ. 1861)[49]
- 1950 — Џорџ Орвел, британски писац-сатиричар. (рођ. 1903)[50]
- 1957 — Петар Крстић, српски композитор, диригент и музички педагог. (рођ. 1877)[51]
- 1959 — Сесил Блаунт де Мил, амерички филмски режисер и продуцент. (рођ. 1881)[52]
- 2002 — Пеги Ли, легенда џез и поп-музике. (рођ. 1920)[53]
- 2006 — Ибрахим Ругова, лидер косовских Албанаца. (рођ. 1944)[54]
- 2015 — Кемал Монтено, босанскохерцеговачки кантаутор, текстописац, композитор и шансоњер. (рођ. 1948)[55]
- 2019 — Исмаил Мачев, југословенски атлетичар. (рођ. 1960)[56]
- 2019 — Емилијано Сала, аргентински фудбалер. (рођ. 1990)[57]
- 2019 — Мирослав Прокопијевић, српски економиста. (рођ. 1953)[58]
Празници и дани сећања
[уреди | уреди извор]- Српска православна црква слави[59]:
- Свете мученике Јулијана и Василису
- Преподобног Георгија Хозевита
- Свету Домнику
- Светог Григорија епископа охридског
- Свештеномученика Картерија
- Свете мученике Теофила ђакона и Еладија мирјанина
- Светог Илију пустињака
- Преподобног Григорија Охридског
- Спомен светих мученика Келсија, Антонија, Анастасија, Мариониле, седморо дечака и двадесет војника
- Светог Кира, патријарха Цариградског
- Светог Атика, патријарха Цариградског
- Светог Агатона
- Светог мученика Абу
- Свету мученицу Партену
- Свештеномученика Исидора и осталих 72 с њим
- Светог Макарија Макриса
- Преподобног Теодора
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 204.
- ^ Lange, Marit (2020-02-25), Harriet Backer (на језику: норвешки букмол), Приступљено 2022-01-18
- ^ „Члан САНУ”. web.archive.org. 2014-07-26. Архивирано из оригинала 26. 07. 2014. г. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Felix Hoffmann”. Science History Institute (на језику: енглески). 2016-06-01. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Ribar, Ivan | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 2022-01-18.
- ^ Richard Harrison Martin (1995). Contemporary Fashion. St. James Press. стр. 33. ISBN 978-1-55862-173-2.
- ^ Marie France Pochna (1996). Christian Dior: The Man who Made the World Look New. Arcade Publishing. стр. 5. ISBN 978-1-55970-340-6.
- ^ „Тодор Скаловски (1909-2004) – МАНУ” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Teofilo Spasojević”. worldfootball.net (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ Brian Glanville (6. 12. 2006). „Pietro Rava”. The Guardian. Приступљено 20. 4. 2019.
- ^ „Telly Savalas”. IMDb. Приступљено 2022-01-18.
- ^ Garry O'Connor (2002). Paul Scofield: An Actor for All Seasons. Applause. стр. 15. ISBN 978-1-55783-499-7.
- ^ „María Dolores Flores Ruiz | Real Academia de la Historia”. dbe.rah.es. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Benny Hill”. IMDb. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Placido Domingo | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Ilija Lukic”. worldfootball.net (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Paul Allen's sister Jody named executor, trustee of late billionaire's estate”. The Seattle Times (на језику: енглески). 2018-10-24. Приступљено 2019-01-20.
- ^ „Geena Davis”. IMDb. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Bajro Zupic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Halid Muslimović”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Hakeem Olajuwon Stats”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 05. 2012. г. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Detlef Schrempf Stats”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 02. 10. 2011. г. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Gérald PASSI”. www.footballdatabase.eu. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Aleksandar SOSTAR”. Olympics.com. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Alfred Jermaniš”. worldfootball.net (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Rotten Tomatoes: Movies | TV Shows | Movie Trailers | Reviews - Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Alen Boksic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Cat Power”. IMDb. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Оливер Дулић - Министарство животне средине, рударства и просторног планирања”. web.archive.org. 2011-10-01. Архивирано из оригинала 01. 10. 2011. г. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Emma Bunton”. IMDb. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Natasa Markovic”. IMDb. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Edita Malovcic”. IMDb. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Ivan Ergic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Nicolas Mahut | Overview | ATP Tour | Tennis”. ATP Tour. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Serbia - S. Stojanović - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. int.soccerway.com. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Dejan Milovanovic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „NBA Development League: Mike Taylor Playerfile”. web.archive.org. 2013-03-01. Архивирано из оригинала 01. 03. 2013. г. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Nemanja Tomic - Player profile 21/22”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „BALBAY, DOGUS - Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL”. www.euroleague.net. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „FIFA Tournaments - Players & Coaches - Henrikh MKHITARYAN”. archive.md. 2015-10-29. Архивирано из оригинала 29. 10. 2015. г. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Marija VUKOVIĆ | Profile | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „WTA | Players | Info | Laura Robson”. web.archive.org. 2012-11-04. Архивирано из оригинала 04. 11. 2012. г. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Jackson Brundage”. IMDb. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Louis XVI | Biography, Reign, Execution, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Albert Lortzing | German composer | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Војислав Илић | Поезија суштине” (на језику: српски). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Ленин (Ульянов) Владимир Ильич”. www.hrono.ru. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Camillo Golgi | Italian physician and cytologist | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Georges Méliès”. IMDb. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „George Orwell | Biography, Books, Real Name, Political Views, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Petar Krstić”. Srpski Legat.
- ^ „Cecil B. DeMille”. IMDb. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Peggy Lee”. IMDb. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Ibrahim Rugova: Mirotvorac i otac nezavisnosti Kosova”. Balkan Insight (на језику: српски). 2020-01-21. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Kemal Monteno”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „IN MEMORIAM: PREMINUO ISMAIL MAČEV”. SRPSKI ATLETSKI SAVEZ (на језику: енглески). 2019-01-22. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Plane body identified as footballer Sala”. BBC News. 8. 2. 2019.
- ^ „Преминуо економиста Мирослав Прокопијевић”. Politika Online. Приступљено 2022-01-18.
- ^ Житија светих - 8. јануар; Архимандрит Јустин Поповић (књига на интернету) Архивирано на сајту Wayback Machine (11. фебруар 2009)
