1. април

За друге употребе, погледајте страницу 1. април (вишезначна одредница).

1. април (01.04) је 91. дан у години по грегоријанском календару (92. у преступној години). До краја године има још 274 дана.

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30

Догађаји

• 286 — Цар Диоклецијан је уздигао свог војсковођу Максимијана у свог савладара са титулом августа и дао му контролу над западним делом Римског царства.
• 457 — Римска војска је изабрала Јулија Валерија Мајоријана за западноримског цара.
• 527 — Византијски цар Јустин I проглашава свог саветника и сестрића Јустинијана I за наследника.
• 1572 — Гези су заузели Брил од Шпанаца и стекли прво упориште на копну у Осамдесетогодишњем рату.
• 1605 — Алесандро Отавијано де Медичи постаје папа Лав XI.
• 1625 — Удружена шпанска и португалска флота је започела поновно освајање Баије од Холанђана у Холандско-португалском рату.
• 1814 — У Лондону инсталиране прве лампе плинског уличног освјетљења.
• 1826 — Самјуел Мори је патентирао мотор са унутрашњим сагоревањем.
• 1873 — Пароброд РМС Атлантик компаније Вајт стар је потонуо код Нове Шкотске, одневши 547 живота у највећој поморској несрећи до тада.
• 1918 — У Уједињеном Краљевству је основано Краљевско ратно ваздухопловство спајањем Краљевског летачког корпуса и Краљевске морнаричке ваздухопловне службе.
• 1924 — Немачки суд осудио Адолфа Хитлера на пет година затвора због покушаја Пивничког пуча.
• 1933 — Тек изабрани нацисти предвођени Јулијусом Штрајхером су организовали једнодневни бојкот свих предузећа у Немачкој у власништву Јевреја.
• 1937 — Аден је постао британска крунска колонија.
• 1939 — Генералисимус Франсиско Франко је означио крај Шпанског грађанског рата након предаје последњих републиканских снага.
• 1945 — Искрцавањем америчких трупа на јапанско острво Окинава почела последња етапа у продирању савезничких снага према Јапану у Другом светском рату. У тој највећој амфибијској операцији на Пацифику учествовало 183.000 војника, 1.727 авиона и 1.321 ратни брод. У борбама окончаним 2. јула погинуло 7.000 америчких и 100.000 јапанских војника.
• 1946 — Првом омладинском радном акцијом у послератној Југославији почела изградња железничке пруге Брчко-Бановићи. У изградњи 90 km пруге учествовало 60.000 младих из целе Југославије.
• 1947 — Павле од Гликсбурга је наследио свог брата Ђорђа II на месту краља Грчке.
• 1948 — Војска под командом просовјетске владе у Источном Берлину су започели копнену блокаду Западног Берлина.
• 1970 — Београдски радио „Студио Б“ почео емитовање програма из зграде новинске куће „Борба“.
• 1975 — Председник Камбоџе Лон Нол побегао у Индонезију пошто су Црвени Кмери опколили главни град Пном Пен.
• 1976 — Стив Џобс и Стив Вознијак су основали фирму Епл.
• 1979 — Иран је постао исламска република након референдума, чиме је званично збачен шах Мохамед Реза Пахлави.
• 1983 — У земљотресу у Колумбији више од 500 људи изгубило живот, а више од 1.500 повређено.
• 1996 — Спајањем банака „Мицубиши“ и „Токио“ у Јапану створена највећа светска банка.
• 1999 — У ваздушним нападима НАТО на Југославију срушен Варадински мост на Дунаву у Новом Саду.
• 2001 —
  • У Београду ухапшен бивши председник Србије и Југославије Слободан Милошевић, под оптужбом да је током десетогодишње владавине злоупотребљавао положај и тиме прибавио личну корист и корист за Социјалистичку партију Србије. Милошевића власти Србије у јуну исте године предале Међународном суду за ратне злочине у Хагу.
  • Амерички шпијунски авион сударио се с кинеским ловцем изнад Јужног кинеског мора, после чега је летелица САД принудно слетела у кинеску војну базу Хајнан. После извињења Владе САД Кинези 13. априла ослободили 24 члана посаде.
• 2002 —
  • У Републици Српској ухапшен и Међународном суду за ратне злочине у Хагу изручен бивши официр Војске Републике Српске Момир Николић, оптужен за масакр над Муслиманима у Сребреници 1995.
  • Израелски тенкови и булдожери упали у више палестинских градова на подручју Западне обале.
• 2003 — Британски суд осудио два Алжирца на једанаест година затвора због прикупљања новца за терористичку мрежу Ал Каида, што је била прва пресуда у Великој Британији за везе са Ал Каидом.
• 2016 — Нападом Азербејџана почели оружани Сукоби у Нагорно-Карабаху (2016).
• 2022 — Осам рудара је погинуло, а двадесет је повређено у руднику „Соко” код Сокобања када је дошло до цурења метана унутар рудника.

Рођења

• 1809 — Николај Гогољ, руски књижевник. (прем. 1852)
• 1815 — Ото фон Бизмарк, канцелар Пруског краљевства и први канцелар Немачког царства. (прем. 1898)
• 1868 — Едмон Ростан, француски песник и драматург. (прем. 1918)
• 1873 — Сергеј Рахмањинов, руски композитор, пијаниста и диригент. (прем. 1943)
• 1911 — Руди Чајавец, партизански пилот, један од пионира ваздухопловства НОВЈ и народни херој Југославије. (прем. 1942)
• 1920 — Тоширо Мифуне, јапански глумац. (прем. 1997)
• 1924 — Миодраг Петровић Чкаља, српски глумац и комичар. (прем. 2003)
• 1929 — Милан Кундера, француски књижевник. (†2023)
• 1932 — Деби Рејнолдс, америчка глумица, певачица и плесачица. (прем. 2016)
• 1933 — Клод Коен-Тануђи, француски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1997).
• 1935 — Војислав Ракоњац Кокан, српски редитељ. (прем. 1969)
• 1939 — Али Макгро, америчка глумица, модел, списатељица и активисткиња за права животиња.
• 1946 — Ариго Саки, италијански фудбалер и фудбалски тренер.
• 1952 — Анет О’Тул, америчка глумица, плесачица и музичарка.
• 1953 — Алберто Закерони, италијански фудбалски тренер.
• 1953 — Оливер Ивановић, српски политичар и економиста. (прем. 2018)
• 1954 — Дитер Милер, немачки фудбалер.
• 1958 — Тита, бразилски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1959 — Хелмут Дукадам, румунски фудбалски голман. (прем. 2024)
• 1959 — Маргита Стефановић, српска музичарка, најпознатија као клавијатуристкиња групе Екатарина Велика. (прем. 2002)
• 1961 — Сузан Бојл, шкотска певачица.
• 1961 — Серђо Скариоло, италијански кошаркашки тренер.
• 1965 — Божидар Ђелић, српски политичар и економиста.
• 1970 — Алан Грегов, хрватски кошаркаш.
• 1971 — Метод Мен, амерички хип хоп музичар.
• 1973 — Кристијано Дони, италијански фудбалер.
• 1976 — Дејвид Ојелоуо, енглеско-амерички глумац и продуцент.
• 1976 — Кларенс Седорф, холандски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1978 — Мирослава Федерер, швајцарска тенисерка, супруга Роџера Федерера.
• 1980 — Ренди Ортон, амерички рвач и глумац.
• 1985 — Густаво Ајон, мексички кошаркаш.
• 1986 — Дејан Боровњак, српски кошаркаш.
• 1987 — Џена Пресли, америчка порнографска глумица.
• 1988 — Сандра Африка, српска певачица.
• 1995 — Јанис Кузелоглу, грчки кошаркаш.
• 1996 — Зоран Николић, црногорски кошаркаш.
• 1997 — Ејса Батерфилд, енглески глумац.

Смрти

• 1910 — Андреас Ахенбах, немачки сликар (рођ. 1815)
• 1939 — Антон Семјонович Макаренко, совјетски педагог и књижевник. (рођ. 1888)
• 1965 — Хелена Рубинштајн, козметички магнат. (рођ. 1870)
• 1968 — Лав Давидович Ландау, совјетски физичар, нобеловац. (рођ. 1908)
• 1976 — Макс Ернст, немачки сликар и вајар (рођ. 1891)
• 1984 — Марвин Геј, амерички певач (рођ. 1939)
• 2008 — Светолик Митић, новинар, један од оснивача Телевизије Београд, први дежурни уредник и аутор првог интервјуа ТВ Београд. (рођ. 1923)
• 2010 — Џон Форсајт, амерички филмски и ТВ глумац. (рођ. 1918)

Празници и дани сећања

• Дан шале
• Српска православна црква слави:
  • Свете мученике Хрисанта, Дарију и друге са њима
  • Светог мученика Панхарија

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума