Хенрy VII од Енглеске
| Хенрy VII од Енглеске | |
|---|---|
| |
| Портрет Хенрyа VII | |
| Краљ Енглеске | |
| Владавина | 22. аугуст 1485. - 21. април 1509. |
| Крунидба | 30. октобар 1485. |
| Претходник | Хенрy IV |
| Насљедник | Хенрy VIII |
| Супруга | Елизабетх од Yорка |
| Дјеца | Артхур, Маргарет, краљица Шкотске, Хенрy VIII, Елизабетх, Марy, краљица Француске, Едмунд, Катхерине |
| Династија | Тудор |
| Отац | Едмунд Тудор гроф од Рицхмонда |
| Мајка | Маргарет Беауфорт |
| Рођење | 28. септембар 1387. Замак Пемброке, Wалес |
| Смрт | 21. април 1509. Лондон |
Хенрy VII од Енглеске знан и као Хенрy Тудор, гроф од Рицхмонда (Замак Пемброке, Wалес, 28. септембар 1387. – Лондон, 21. април 1509.), био је први владар из Династије Тудор на енглеском трону, који је владао од 22. аугуст 1485. до своје смрти.[1]
Као побједник у Битци код Босwортха 1485. окончао је династичке ратове који су раздирали Енглеску знане као Ратови двију ружа између Династије Yорк и Династије Ланцастер и основао властиту Династије Тудор.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Хенрy је рођен три мјесеца након што му је отац Едмунд Тудор гроф од Рицхмонда умро, тако да му се мајка Маргарет Беауфорт која је имала свега 14 година кад га је родила одмах преудала. Тад га је на даљни одгој преузео његов ујак Јаспер Тудор, гроф од Пемброка.[1]
Хенрy је био интересантан клану Ланцастер због свог поријекла, наиме његов отац је био дијете Оwена Тудора, велшког племића и Цатхерине од Француске удовице краља Хенрyа V., а њена мајка била је пак праунука Јохна од Гента, грофа од Ланцастера, који је изродио дјецу прије него што се оженио са Цатхерином Сwyнфорд, па их је парламент прогласио незаконитим претендентима на трон, тако да испочетка није био ником интересантан.[1]
Али кад је 1471. умро Хенрy VI и његов син Едwард, а Хенрy Стаффорд, гроф од Буцкингхама погинуо у побуни против краља Рицхарда III. Хенрy је на основу ланцастерског поријекла своје мајке, постао главни претендент за трон ланцастерског клана.
Кад су они доживјели крах у Битци код Теwкесбурyа 4. маја 1471. ујак га је због сигурности пребацио у Бретању под окриље њиховог војводе Франçоиса II.[1]
Он му је помогао у његовом првом покушају рушења Рицхарда III 1483. кад се Хенрy намјеравао придружити побуни коју је подигао Хенрy Стаффорд, гроф од Буцкингхама, али је она угушена прије него што се Хенрy успио искрцати на енглеско тло.[1]
Његов други покушај у аугусту 1485. био је пуно боље организиран, јер је успио осигурати француску помоћ, а и поколебати и раздјелити јорковски клан обећањем да ће оженити Елизабетх, кћер Едwарда IV од Yорка.[1]
Тако да је кад се искрцао са војском од неких 5.000 војника код Милфорд Хавена у Wалесу, релативно лако продро до Лондона, јер су му се путем придружили бројни симпатизери ланцастерског клана. У одлучној Битци код Босwортха 22. аугуста 1485. тешко је поразио и убио Рицхарда III., ког су у кључном тренутку издали највјернији савезници (између осталих и очух лорд Станлеy).[1] Након тог је окруњен за краља у октобру, а парламент га је прогласио легитимним владаром у новембру.[1]
Одмах након тога испунио је своје обећање о браку, јер се 1486. и оженио са Елизабетхом од Yорка, кћерком Едwарда IV. и на тај начин допринио је смиривању још узаврелих тензија.
Истовремено је радио на учвршћивању своје још увијек несигурне власти. Јер су се поједине присталице клана Yорк окупљале око Перкина Wарбецка који је тврдио да је он Рицхард млађи син Едwарда IV., ког је Рицхард III затворио у Лондонски Тоwер, али и око Ламберта Симнела који је тврдио да је унук грофа од Wарwицка, политичког ментора Едwарда IV. Ламберта Симнела је војно поразио у Битци код Стокеа 1487., а Перкина Wарбецка је 1497. успио ухапсити, па је 1499. објешен као лажни претендент и бунтовник.
Кад је умро наслиједио га је његов једини преживјели син Хенрy VIII и то без имало проблема или гласа опозиције.[1]
Извори
[уреди | уреди извор]Вањске везе
[уреди | уреди извор]
| Претходник: | Краљ Енглеске | Насљедник: |
| Хенрy IV | Хенрy VIII |