Гронинген

Гронинген
; Застава	; Грб
	Координате: 53°13′Н 6°33′W / 53.217°Н 6.550°W
Држава	Низоземска
провинција	Гронинген
	Власт
- Градоначелник	Коен Сцхуилинг
	Површина
- Укупна	83,69 км2
- Копно	79,59 км2
- Вода	4,10 км2
	Становништво (2007)
- Град	185.000
- Густоћа	2324 ст/км2
Временска зона	Средњееуропско вријеме (УТЦ+1)
- Љето (ДСТ)	Средњееуропско љетно вријеме (УТЦ+2)
Поштански број	9700-9749
Позивни број	050
	Службене странице; гронинген.нл
Карта
	Положај града Гронингена у покрајини Гронинген и покрајине у Низоземској; Положај града Гронингена у покрајини Гронинген и покрајине у Низоземској

Ово је главно значење појма Гронинген. За истоимену провинцију, в. Гронинген (провинција).

Гронинген је највећи и главни град низоземске провинције Гронинген. Гронинген је највећи град на сјеверу Низоземске и значајан универзитетски центар.

Хисторија

Најстарија археолошка налазишта на простору Гронингена датирају из млађег каменог доба (око 3950. пне.). Први документи који спомињу Гронинген датирају из 1040. године. У 13. вијеку је Гронинген био значајан трговачки центар и саграђене су градске зидине. У 15. вијеку је Гронинген био главни град покрајине Фризије. Тада је саграђен 127 м висок торањ Мартини који је у то доба био највиша грађевина у Европи.

Након 1594. је град изгубио самосталност и постао дио Низоземске. Универзитет је основан 1614. Након тога се град јаче развио. Нападнут је у Трећем англо-низоземском рату 1672. На самом крају 2. свј. рата 1945. је дошло до Битке код Гронингена у којој је судјеловала канадска интервенцијска војска која је побиједила њемачке снаге уз помоћ низоземског покрета отпора.

Географија

Гронинген се налази на сјеверу Низоземске. Смјештен је недалеко од обале Сјеверног мора. Рељеф је низински и превладава пјешчано тло. Око града постоји неколико језера (највеће је Патерсwолдсемеер јужно од града). Кроз град је прокопано неколико канала (најзначајнији је Ван Старкенборгхканаал). У околици има много налазишта природног плина. Клима је умјерена с топлим љетима и благим зимама и релативно малим годишњим разликама температуре. У прољеће и љети пада више падалина.

Знаменитости

Највећа знаменитост града је средњовјековни торањ Мартини који је у своје доба био највиши у Европи. Занимљиве су зграде Универзитета Гронинген. Значајан је Гронингенски музеј грађен 1994. у модерном стилу. Значајан је Музеј науке и Музеј стрипа. Становници Гронингена много користе бицикле (преко половице градског промета се обавља бициклима). Зато се Гронинген назива "Свјетски бициклистички град".